Imate anksioznosti prilikom javnog nastupa? 8 saveta za samopouzdanje

Bilo da ste na intervjuu za posao iz snova ili na networking događaju, kada je u pitanju javni nastup, možete biti nervoznu, u najmanju ruku, i prestravljeni, u najgorem slučaju.Dobra vest je da niste sami—ni malo. Zapravo, istraživači procenjuju da 70% populacije oseća nervozu prilikom bilo kakvog govora pred drugima.

Danica Đorđević info@zeneoduticaja.com
 Imate anksioznosti prilikom javnog nastupa? 8 saveta za samopouzdanje

Kako se ispostavlja, iskustvo anksioznosti prilikom govora pred drugima je prirodno i  deo je ljudske prirode. To je nešto čime nas je evolucija programirala. U pećinskim danima oni pojedinci unutar plemena koji su imali viši status imali veći pristup resursima poput hrane, skloništa i reproduktivnih prilika. Bilo šta što bi ugrozilo vaš status bilo je, po definiciji, veoma riskantno.

Perfekcionizam pleni našu anksioznost. Kada se suočavate sa anksioznošću, predlažemo pristup u dva pravca koji ima za cilj upravljanje i simptomima i izvorima.

Simptomi su stvari koje doživljavamo mentalno i fizički, a izvori su stvari koje pokreću i pogoršavaju anksioznost. Vaše telo vidi govor pred drugima kao pretnju i izaziva odgovor borbe ili bekstva.

Za veliku većinu ljudi, anksioznost potiče od preterane koncentracije na željeni ishod ili cilj. Iako nema ničeg inherentno lošeg u postavljanju ciljeva, to stavlja pažnju na buduće stanje umesto da ostanemo u sadašnjem trenutku. Kako bismo ostali orijentisani na sadašnjost, predlažemo uključivanje u aktivnosti poput šetnje oko zgrade, slušanja neke plejliste ili doprinosa razgovorima. Čak možete i odabrati broj u glavi i brojati unazad. 

Jurenje za perfekcionizmom je još jedan način na koji se sami ograničavamo. Prirodno je želeti efikasno komunicirati, ali ne postoji samo jedan ispravan način. Umesto pokušaja da budemo u pravu, na šta bi trebalo ciljati je povezanost sa našom publikom... Tu se radi o povezanosti, ne o perfekciji. Smanjenje pritiska koji stavljamo na sebe omogućava nam da usmerimo taj dragoceni kognitivni prostor na nešto konstruktivnije.

8 rešenja za prevazilaženje anksioznosti prilikom javnog govora

Ako imate problema sa javnim govorom, znajte da niste sami. Treba napomenuti da čak i najsamopouzdaniji pojedinci imaju poteškoće da se njihov glas čuje. Možete imati anksioznog ekstroverta i samopouzdanog introverta kada je u pitanju govor. Jednostavno rečeno, svako postaje nervozan.

  1. Ako govorite brzo, vežbajte duboko disanje.  Duboko disanje je najbolji način da vaš glas ponovo zvuči kao 'vi'. "Duboki udah iz stomaka usporava autonomni nervni sistem, smanjujući otkucaje srca [i] smanjujući nivoe kortizola koje naš mozak oslobađa. Čarolija se stvarno dešava tokom izdisaja, a vaš izdisaj bi trebalo da bude dvostruko duži od vašeg udaha.
  2. Ako počnete da se tresete, onda kretanje sa svrhom. Tremor dolazi od adrenalina, a svrha adrenalina je da nas pomeri iz pretnje u bezbednost. Nervozni ljudi obično se čine uskim i malim, što ih još više tera da se tresu. Ako možete da naučite da započnete govor ili da koristite velike, široke pokrete, time usmeravate energiju i zaustavljate drhtanje.
  3. Ako vam se usta osuše, pijte mlaku vodu. Najbolji način za borbu protiv suvih usta je hidratacija. Suva usta su prirodni deo tela reagovanja na borbu ili bekstvo i jednostavno znače da ste nervozni. Pored tople vode pre nego što počnete da govorite, predlažemo pastilu ili žvaku bez šećera. Ukratko, pokušavate da ponovo aktivirate žlezde za lučenje pljuvačke.
  4. Ako vam se crvene obrazi ili znojite, držite nešto hladno. Crvenilo i znojenje se javljaju kada se telo zagreva. Otkucaji srca se povećavaju, telo postaje napetije i više krvi prolazi kroz uže krvne sudove. Baš kao što biste držali vruću šolju čaja da se zagrijete, istina je i obrnuta. Držanje nečeg hladnog je najbolji način da smanjite vašu osnovnu telesnu temperaturu.
  5. Ako vam zastane pamet, ponovite poslednju stvar koju ste rekli. Postoji zapravo dve stvari koje možete uraditi kada vam pamet zastane. Prva je da ponovite poslednju stvar koju ste rekli. Ovo obično podstiče pamćenje i vraća vas u vaš ritam. Druga taktika je da skrenete pažnju publike tako što ćete ih pitati nešto, a dok publika razmišlja o odgovoru, možete se vratiti na pravi put.
  6. Postavljajte pitanja na sastancima kako biste sumirali ono što su drugi rekli. Ovo siguran način da se vaš glas čuje i da vežbate komunikaciju pred drugima. Plus, ne rizikujete ništa; jednostavno komentarišete ono što je već rečeno.
  7. Tražite okruženja koja proširuju vašu zonu komfora. Pregledajte situacije u kojima se osećate malo samopouzdanije, a zatim pronađite načine da budete u više takvih situacija. Ne mora biti povezano sa poslom—može biti vaša nedeljna grupa za trčanje ili vaš virtuelni književni klub.
  8. Pronađite saveznike i podržavajte jedni druge. Prepoznajte da je komunikacija veština koju svako može razviti i da smo svi u procesu učenja. Povezivanje sa kolegama koji takođe osećaju nervozu pri govoru može imati odličan efekat izgradnje tima. Možete vežbati izlaganje u njihovo ime i obrnuto.

Da biste poboljšali svoju komunikaciju i prevazišli anksioznost prilikom javnog govora, ponavljanje, refleksija i povratne informacije su najvažniji.

Izvor